Hoće li se EU proširiti do 2030?

Većina građana Evropske unije, njih 56 odsto, podržava dalje proširenje, pokazalo je istraživanje Eurobarometra objavljeno početkom septembra. Ipak, procjenjuje se da je malo vjerovatno da će Unija primiti nove članice do kraja ove decenije. Oni koji podržavaju proširenje vjeruju da bi njihova država imala koristi od članstva novih zemalja, piše Hina, a prenosi Index.

Kao glavne prednosti navode se jači globalni uticaj EU, veće tržište za kompanije, nove šanse za zapošljavanje i veća solidarnost i bezbjednost. Sa druge strane, građani brinu zbog migracija, korupcije, kriminala i finansijskih troškova.

Posebno se ističe važnost da zemlje kandidati poštuju vladavinu prava, bore se protiv korupcije i štite osnovna prava – što je uslov da proces pristupanja bude vjerodostojan.

Reforma procesa

Istraživanje je pokazalo i da 67 odsto građana smatra da nijesu dovoljno informisani o proširenju.

„Rezultati pokazuju da građani EU, naročito mlađi, žele proširenje. Oni traže proces zasnovan na vrijednostima i pravim reformama. Naša obaveza je da direktno razgovaramo sa građanima i pokažemo da proširenje znači mir, stabilnost i prosperitet“, kazala je komesarka za proširenje Marta Kos.

Portal The New Union Post, specijalizovan za pitanja proširenja, objavio je da će Evropska komisija do kraja godine izaći sa novim prijedlogom reforme procesa. Kako navode, evropske institucije su i ranije znale da su reforme neophodne, a sa novim proširenjem one postaju neminovne.

U međuvremenu, Evropski parlament priprema izvještaj o potrebi unutrašnjih reformi, upozoravajući da bi EU bez njih mogla zapasti u paralizu.

Kandidati sa Balkana

Najdalje je otišla Crna Gora, koja je privremeno zatvorila poglavlja 23 i 24 i cilja članstvo do 2028. Albanija je, pak, ubrzano otvorila pregovaračke klastere i želi završiti proces do 2027. Srbija, BiH, Sjeverna Makedonija i Kosovo kaskaju za njima.

Srbija se sporo usklađuje sa evropskom spoljnom politikom, naročito po pitanju sankcija Rusiji, dok stanje u oblasti ljudskih prava i slobode medija izaziva kritike.

BiH je dobila status kandidata 2022, ali pregovori još nijesu počeli zbog političkih blokada i sporog sprovođenja reformi. Sjeverna Makedonija čeka na deblokadu zbog spora sa Bugarskom, a Kosovo je u statusu potencijalnog kandidata, jer ga ne priznaje pet članica EU.

Istočno susjedstvo

Pored Balkana, i zemlje „Istočnog partnerstva“ – Ukrajina, Moldavija i Gruzija – dobile su kandidatski status nakon ruske invazije na Ukrajinu. Ipak, njihov put ka EU biće dug, dok su Jermenija, Azerbejdžan i Bjelorusija daleko od članstva.

Podrška javnosti

Najveća podrška članstvu bilježi se u Albaniji – čak devet od deset građana želi ulazak u EU. U Crnoj Gori podrška je stabilna, između 76 i 80 odsto, a optimizam da će zemlja postati članica kreće se na sličnom nivou. U Srbiji, međutim, podrška pada – članstvo podržava tek oko 40 odsto građana.

Teško do 2030.

Direktorka evropskog programa u organizaciji Freedom House, Zselyke Csaky, ocijenila je da je teško očekivati proširenje do 2030. godine jer među članicama nema konsenzusa.

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponovila je da proširenje jača mir i stabilnost.

„Geopolitička situacija nas obavezuje da završimo reintegraciju kontinenta pod istim vrijednostima demokratije i vladavine prava. EU će nastaviti da se širi“, poručila je.

Analitičari procjenjuju da bi prve nove članice mogle postati Crna Gora i Albanija – ali vjerovatno tek sredinom naredne decenije.