Regruti ponovo pod crnogorskom zastavom

Tromjesečna obuka biće gotovo identična onoj koju sada pohađaju budući profesionalni vojnici. Nakon toga, oni koji odsluže dobrovoljni vojni rok postaju dio rezervnog sastava Vojske Crne Gore i biće na raspolaganju državi u svim vanrednim uslovima.

“Crna Gora je Robin Hud Evrope, neustrašivi borac za slobodu. Crnogorci su ljudi bez straha, oni se samo Boga boje. Hrabri sinovi te zemlje, pored borbe sa surovošću prirode, morali su se boriti za svoje živote i protiv mnogo moćnije sile i vojske koja nije mogla da uništi njihovu hrabrost, niti da slomi njihovu granitnu odbranu”, pisao je engleski knjizevnik Roj Trevor u brošuri “Montenegro, zemlja ratnika”, objavljenoj 1913. godine u Londonu.

Kada sklonimo po strani mitomaniju i romantičarski obojene predstave o prošlosti, činjenice su svjedočanstvo velike crnogorskej vojne istorije.

Od 2006. Vojska Crne Gore nije imala klasične regrute, ukinut je vojni rok i odbrambeni koncept zasniva se na profesionalnim formacijama u skladu s potrebama i ekonomskim mogućnostima Crne Gore. To će se promijeniti 2019.

Dvije grupe od po 50 mladića i djevojaka služiće dobrovoljno vojni rok.

“Radujem se konačnoj realizaciji programa osposobljavanja mladih ljudi. Mi smo imali jednu pauzu, možda i predugačku u obučavanju da u slučaju potrebe stanu na branik otadžbine i brane Crnu Goru”, kaže komandant Centra za obuku VCG, potpukovnik Igor Knežević.

“Zaokružujemo svu priču ovih dana i do detalja znamo kako će to izgledati. Krajem godine ili početkom iduće, izaći će javni oglas gdje ćemo pozvati mladiće i djevojke od 18 do 25 godina da se prijave”, najavljuje direktor Direktorata za ljudske resurse Ministarstva odbrane Mihailo Volkov.

Istraživanje Atlanskog saveza iz 2016. godine pokazalo je da bi čak 55 odsto ispitanika dobrovoljno služilo vojni rok u trajanju od tri mjeseca, dok je 61 odsto ispitanika smatralo da vojni rok u Crnoj Gori nije ni trebalo ukinuti.

Kakvu korist svaki pojedinac može imati ako se odluči na služenje vojnog roka, objasnjava Mihailo Volkov.

“Mladić ili djevojka koji uđu u kasarnu,  na kraju biti isti. Očekujemo oštriji pogled, veći stepen samodiscipline, odgovornosti prema sebi i onome ko je pored vas, veću spoznaju sebe u timu, države kojoj služimo”.

Vojska Crne Gore ima tri misije koje mora da ispuni. To su odbrana Crne Gore i njenih građana, učestvovanje u mirovnim misijama i pomoć civilnim institucijama u slucaju vanrednih situacija.

“U toj posljednjoj je veoma važno da imamo organizovanu i osposobljenu grupu ljudi koja je spremna da pomogne kad to bude potrebno”, kaže potpukovnik Igor Knežević.

Tromjesečna obuka će biti gotovo identična onoj koju sada pohađaju budući profesionalni vojnici. Nakon toga, oni odsluže dobrovoljni vojni rok stupaju u strategijsku raspoređenu rezervu i biće na raspolaganju državi u svim vanrednim uslovima.

Imaće takođe prednost pri zapošljavanju u Vojsci Crne Gore.

U Ministarstvu odbrane kažu da, imajući u vidu da je Crna Gora najmlađa članica NATO-a, veličinu vojske i potrebe države, služenje dobrovoljnog vojnog roka je kvalitetan model.

“Ne mogu sada reći da li će u budućnosti i naše društvo razmišljati o uvođenju obaveznog vojnog roka”, kaže Mihailo Volkov, dodajući da je to pitanje koje se, ako dođe na red, tiče ne samo Ministarstva odbrane i Vojske, nego cijelog društva.

Nesporno je duga istorija i tradicija crnogorske vojske. Nakon što su njenu okosnicu vjekovima činili plemenski odredi, za vrijeme knjaza Danila 1854. dolazi do prvog pokušaja ustrojstva vojske, a godinu kasnije, donošenjem Zakonila uvedena je vojna obaveza. Ministarstvo vojno formirano je 1879, nakon Veljeg rata. 1914. našu vojsku činilo je šest divizija sa 16 brigada.

Nakon stotinu godina od ukidanja samostalnosti, regruti će stajati ponovo ispod crnogorske zastave.