Fudbal

Crvene se obrazi od evropskih šamara

foto: uefa.com

Nekada samo ribari. Kasnije amateri, čiji tim je zbrda-zdola sastavljen od kuvara, konobara, vatrogasaca, onih koji hoće da se oprobaju i na fudbalskom igralištu. Obično su služili za popravljanje gol razlike. Od prije dvije noći majstori. Za nas.

Nijesu nas crnogorski klubovi navikli na nezaboravne evropske noći, daleko od toga bilo je doduše povremenih bljeskova Mladosti i Zete, pa i Budućnosti i Petrovca ali deprimirajući rezultati ovogodišnjeg evro izleta naša (najbolja) četiri kluba premašili su prognoze i onih najvećih pesimista. A optimistima, onim fudbalskim mazohistima, zaljubljenicima u ligu (među kojima smo – priznajemo i mi novinari) začepila usta za vazda. Nema više izgovora, izvlačenja – jednostavno, ovo je kraj bilo kakve priče o našem fudbalu. Jer, dva gola Sutjeske, Budućnosti, Titograda i Rudara za 720 minuta, dva remija i čak šest poraza uz gol razliku 2:14, sve govore. S tim što Nikšićani zahvaljujući novom pravilu UEFE imaju priliku za popravni u Ligi Evrope (mečevi sa jermenskim prvakom Alaškertom).

Kada bi rezultati samo bili problem onda bismo nekako i mogli da zažmurimo, ali igra koju forsiraju naši klubovi izašla je iz mode još prije 20 godina. Sporo, bezidejno, kalkulantski, bez ikakvog rizika, sa alibi pasovima najčešće unazad.

Najlošija stvar je što isti ti klubovi koji godinama dobijaju evropsku porciju izigravaju veličine na domaćoj sceni, izmišljaju pravila, fudbaleri su “zvijezde, a treneri su tu da kažu one čuvene poštapalice “da je ispoštovan dogovor iz svlačionice, “da je pala koncentracija”, “da je ekipa dala maksimum”…

I umjesto da kao sav normalan svijet idemo naprijed, Crna Gora je došla u situaciju da ima mnogo lošiju ligu nego što je slučaj bio kada je postala nezavisna. I mnogo lošije igrače. I da korača unazad.

A kada je prije godinu i kusur dana tadašnji trener Budućnosti Dragan Kažić nakon ispadanja od Partizana rekao da “igrači sa kojima radi nisu taktički i tehnički obučeni” naišao je na žestoke kritike kolega. Proradila je sujeta trenerske struke onih koji su karijeru proveli u Crnoj Gori i koji nemaju šansu da negdje mrdnu pa su se obrušili na podgoričkog stručnjaka.

foto: fk-buducnost.me

“Tada sam rekao to, naravno to mislim i danas. Igrači ne znaju osnove, kretnje, taktički su neobučeni… Može da se ljuti ko hoće, ali mislim da većina kolega zna da sam u pravu. Pa gospodin Brano Milačić, koji je prvi reagovao, isto je napisao u jednoj od svojih kolumni kada su igrali omladinci Mladosti i Sparte. Problem je jedino bio što je to rekao Dragan Kažić, kao neko ko je nakon duže vremena došao u Crnu Goru”, kaže nam na početku razgovora čovjek koji je trenersko ime stekao na Islandu.

Dvanaest mjeseci kasnije ako je neko mislio da Kažić nije u pravu a bilo ih je nova evropska blamaža ga je dozvala pameti.

“Nisam to rekao da bi mi se neko poslije određenog perioda izvinjavao, ili da bih ja ispao najpametniji, već jednostavno mislim tako. Više bih volio da smo nakon toga krenuli da radimo svi zajedno za boljitak crnogorskog fudbala, ali… Ljudi u Crnoj Gori u svim sferama života, pa i u fudbalu, misle da sve znaju. A daleko je od toga, ja sam pristalica one maksime da se čovjek uči dok je živ. Moramo da pratimo, da se usavršavamo, da se edukujemo, čitamo, putujemo….

Dok ne počnemo da razmišljamo na taj način dešavaće nam se razni B36 i ostali…

“U principu smo mi amateri i ni po čemu se ne razlikujemo od tih Farana. Ne treniramo više od njih, nemamo bolje uslove jedino oni žele da napreduju i rade sve da idu naprijed, za razliku od nas”, ističe Kažić, koji smatra da je navika iz domaćeg šampionata uticala da Titograd ne dosanja Bešiktaš.

“Titograd ima bolje igrače, ali je morao nakon ranog gola visokim presingom da završi posao. Ne, oni su se povukli, Farani vidjeli da mogu i desilo se iznenađenje. Ta “bolest” iz domaćeg šampionata, gdje se igra isključivo deefanzivno, osvetila se”.

Sve se očigledno svelo na to da se obezbijedi plasman u Evropu, uzme novac koji UEFA obezbjeđuje klubovima, a kako će se proći u Evropi to malo koga interesuje.

“Apsolutno se ne razmišlja dugoročno i za to su krivi isključivo čelnici klubova, koji takvim potezima pokazuju da ne razumiju suštinu fudbala. Pa kako možemo pričati o ozbiljnosti nekog kluba koji za godinu dana smijeni 4-5 trenera, bez obzira na učinak. Zamislite ozbiljan evropski klub da razmišlja na takav način”.

Šta je rješenje pa da crnogorski klupski fudbal krene uzlaznom putanjom?

“Promjena strategije fudbala i svijesti. I naravno rad. Imamo previše fudbalskih škola, neću reći da se ne radi dobro, ali moramo znati ko drži te škole, ko obučava djecu, jer je ta baza najbitnija za igrače. Ti klinci od 6-10 godina moraju da imaju kvalitetnu fudbalsku obuku”.

Kažićev kineski izazov

Dragan Kažić je nakon završetka saradnje sa ekipom Budućnosti bio slobodan iskoristili su to Kinezi i pedesetsedmogodišnji stručnjak od ponedjeljka će biti stanovnik najmnogoljudnije zemlje na planeti.

“Dobio sam izuzetno dobru ponudu i od sada sam šef akademije tamošnjeg drugoligaša po imenu Šijažuang Ever brajta. Biću zadužen za organizaciju rada, rad sa mlađima, kao i edukaciju nihovog stručnog kadra. Nadam se da je to odskočna daska za ulazak u još ozblijniju priču”, rekao nam je Kažić.

13 Komentara na "Crvene se obrazi od evropskih šamara"

avatar
1000
:   NAJNOVIJI | NAJSTARIJI | POPULARNI

Send this to a friend