Kad-tad će se vratiti kući

Priprema protivnika trajala je onoliko koliko je dozvoljavao umor i napor nakon niza utakmica koje su “lavice” odigrale u Taragoni na Mediteranskim igrama.

Golmanima je bilo možda i najteže, spremiti prvo Srbiju, od jačih Makedoniju, Sloveniju, a za finale i Španiju. Ljubica Nenezić, istina, odavno je u sistemu, na kako mora i što je potrebno da se nedostaci zamaskiraju. Zbog toga je u prosjeku, u svakom meču, bila dvocifrena sa odbranama. Veliku pomoć i podršku imala je od igračica i stručnog štaba. Jedna od iskusnijih, a ima 21 godinu, od starta je najavljivala borbu za medalju. Hrabro.

“Očekivala sam u Taragoni sličan rasplet. Vjerovala u medalju, a na tom putu značila nam je atmosfera. Dobro smo se sklopili, zajedno borili, šteta zbog zlata, zbog posljednje utakmice”, kazala je Nenezić.

Ispričala nam je da je i na prethodnom šampionatu u Njemačkoj, ekipa bila u sličnoj situaciji, Manjak vremena se, na kraju krajeva, u Španiji, nije osjetio.

“Bila je potrebna ogromna koncentracija. Uglavnom smo zajedno, Tea i ja, sa trenerom Ristovićem, uspijevali da odradimo sve kako treba”, o još mlađoj golmanki, koja će od naredne godine braniti u Francuskoj kaže:

“Stasaće u dobrog golmana. Vrijedna je, nadam se da joj u novom klubu biti utakmice u Francuskoj biti od velike pomoći.”

Nenezić je još u kvalifikacijama za EP u Francuskoj skrenula pažnju, do tada je uglavnom bila neko ko dobro brani sedmerce. Izdanja protiv Poljske, Slovačke i Italije, posebno na Igrama u Taragoni, preporučila su je za neke velike stvari. Ona brani u turskom Kastamonu, sa kojim je u prošloj sezoni stigla do polufinala EHF kupa. Jasno je nakon svega da zaslužuje više.

“Ne živi se od stare slave, a obaveze samo pristižu. Od ove sezone zavisiće naredna i neki moji dalji angažman. Želja mi je, naravno, da se vratim kući, igram Ligu šampiona. Što se tiče reprezentacije, uvijek sam sanjala odlazak na Olimpijske igre. Medalja bi bila nešto najveće u karijeri.”

Rano odvajanje od kuće je ojačalo, ona je iz Budućnosti, preko Mađarske, stigla u Tursku.

“Prošla sam kroz našu školu i sistem. Naučila kako treba. U inostranstvu prvo moraš da naučiš da vodiš računa o sebi. Naučila sam i sazrela. Pomoglo je i predznanje iz kluba.

Želja za ovu sezonu je:

“Klub se pojačao, sve je manje domaćih igračica, stigla je Dankinja, Ruskinja, ambicije su velike, osvajanje evropskog trofeja.”