Debakl Evropske unije sa vakcinacijom

Centri za vakcinaciju u Evropi su spremni – ali sada nedostaju vakcine. Fajzer je smanjio proizvodnju, a AstraZeneka šokirala saopštenjem da će EU isporučiti 60 odsto manje vakcina nego što je dogovoreno.

Kada je riječ o vakcinisanju protiv korone, Evropska unija uveliko zaostaje za Velikom Britanijom i SAD, i nalazi se na slabom, trećem mjestu. Nakon početnih organizacionih problema u kampanji vakcinacije, sada nedostaju i vakcine.

Evropska komisija zaključila je ugovore za isporuku oko dvije milijarde doza vakcina od osam proizvođača. Međutim, trenutno vakcine isporučuje samo Bajontek/Fajzer, a američki koncern je krajem januara smanjio obim proizvodnje. S druge strane, AstraZeneka će u prvom kvartalu isporučiti samo 40 odsto od onog što je dogovoreno.

Da li se drugim zemljama pruža bolja usluga nego EU ili su sklopljeni pogrešni ugovori?

Od uspješne priče do debakla?

Evropska komisija je do sada kao veliki uspjeh slavila centralizovanu nabavku vakcina, koja je svim zemljama-članicama trebalo da obezbijedi jednak pristup vakcinama. Na najnovije vijesti o problemima sa isporukom vakcina, portparol Komisije Erik Mamer reaguje defanzivno: “Veoma smo aktivni što se tiče saradnje s kompanijama na bazi ugovora koje su sa nama sklopile. Pitanje je šta svi mogu da učine da bi čitav proces bio uspješan.“

Predstavnici EU u ponedjeljak su se sastali sa predstavnicima AstraZeneke, kako bi ih podsjetili na njihove ugovorne obaveze. Iako se očekuje da će ta vakcina biti odobrena u EU tek u petak, očekivanja od nje su velika. Ona je jeftinija od konkurentskih vakcina i lakše se skladišti.

Kompanija je međutim u petak saopštila da će „prvobitni obim biti manji nego što se očekivalo“, jer postoje problemi sa dobavljačem. Evropska unija je od AstraZeneke naručila 400 miliona doza vakcina.

Nakon sastanka s predstavnicima AstraZeneke, evropska komesarka za zdravlje Stela Kirijakides izjavila je da odgovori kompanije nisu bili zadovoljavajući: “Novi plan je neprihvatljiv. (…) EU je (su)finansirala razvoj i proizvodnju vakcine, i od toga želi da profitira. (…) EU želi doze koje je naručila i finansirala, ugovor mora u potpunosti da bude ispunjen.”

Brisel zahtjeva i transparentnost svih transakcija: „Kompanije moraju blagovremeno da nas obavijeste ukoliko vakcine isporučuju trećim zemljama.“ U pozadini toga je kritika da AstraZeneka vakcine i dalje isporučuje Velikoj Britaniji, a EU zanemaruje.

Poslanik u Evropskom parlamentu i stručnjak za zdravstvena pitanja, Peter Lize, kritički gleda na objašnjenje AstraZeneke. „Slab izgovor da u evropskom lancu isporuke ima problema, a ne negdje drugo, nije vjerodostojan, jer prebaciti vakcine iz Velike Britanije na kontinent nije problem“, istakao je Peter Lize. On se nada da će AstraZeneka brzo riješiti taj problem.

Problemi u proizvodnji su izgleda pravilo

Problem sa isporukom ima i Fajzer. Portparolka te kompanije Mari-Liz Feršelden objašnjava: „Kako bi se udovoljilo svim zahtjevima (…), naročito zahtjevima Evropske komisije, moramo da povećamo naše kapacitete. To znači da procesi moraju da se mijenjaju i da su nam potrebni novi dobavljači. Te promjene moraju da budu odobrene i to opravdava činjenicu što imamo kašnjenja.“ Već u februaru bi proizvodnja trebalo da se poveća, tvrde iz Fajzera.

Italijanska vlada želi da tuži Fajzer i AstraZeneku zbog nepoštovanja ugovora: „Mi želimo da imamo te vakcine, a ne odštetu, ovdje se ne radi o novcu“, rekao je ministar spoljnih poslova Luiđi di Majo. U svojoj kampanji vakcinacije Italija očekuje kašnjenja i do dva mjeseca, izjavio je za javni servis RAI zamjenik ministra zdravlja Pjerpaolo Sileri. Nezadovoljan je i Đuzepe Konte, koji je danas podnio ostavku na funkciju premijera: nepoštovanje ugovora nanosi „ogromnu štetu“ Italiji i drugim zemljama.

I francuski ministar za evropske poslove Klement Bone zahtijeva od Fajzera da „ispuni svoje obaveze“. Ljuti su i u Irskoj, jer su planovi za vakcinaciju poremećeni. Isto tako i u Švedskoj, Norveškoj i u raznim istočnoevropskim zemljama.

Oštrim tonom obratio se i predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel: „Obaveze o isporuci moraju da se ispoštuju. (…) Ispitaćemo sve mogućnosti kako bi se obezbijedilo brzo snabdijevanje.“

Što se tiče vakcine Moderna, koja je razvijena u SAD, proizvodnju u Evropi trebalo bi da preuzmu tri švajcarska konzorcijuma i još neke farmaceutske kompanije. Sami pronalazači još nikada proizveli vakcinu u tom obimu. I tu mogu da se očekuju problemi u proizvodnji i teškoće sa isporukom.

Izvršiti pritisak, ali kako?

Problem je, objašnjava poslanica njemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu Juta Paulus, što se razvoj vakcina odvijao brže nego što se očekivalo, a kompanije ne raspolažu dovoljno velikim kapacitetima za proizvodnju. Kod vakcina koje su na bazi iRNK (Fajzer, Moderna) to ne ide tako brzo: „To su složeni procesi, postoje stroge smjernice u proizvodnji i neophodna je obuka zaposlenih.”

Poslanica Zelenih smatra da Brisel nije kriv zbog trenutne situacije: „AstraZeneka je dobila trocifrene milionske iznose za proizvodnju, još prije nego što je vakcina odobrena. Ukoliko se ne pridržava ugovora, za to nije kriva Evropska komisija.“ Trebalo bi se, kaže, zapitati zašto se Velika Britanija i dalje snabdijeva, a Evropska unija ne.

Međutim, poslanici ne znaju tačno kako bi trebalo postupiti prema proizvođačima koji ne ispunjavaju obaveze. U međuvremenu, oni su imali uvid u ugovore između Komisije i proizvođača, ali su ključni djelovi zatamnjeni – oni koji se tiču rokova isporuke i ugovornih kazni. Zahvaljujući jednoj belgijskoj ministarki, sada je poznato i koliko je sve koštalo.

Evropska poslanica Zelenih Juta Paulus ne misli da je rješenje podizanje tužbe, jer kakve bi koristi bilo od presude za dvije do tri godine. Ona smatra da bi bolje bilo proglasiti licence za vakcine javnim dobrom: „Licence treba podijeliti, jer su vakcine razvijene javnim novcem.“

Ima primjera kako to može da funkcioniše: Indija i Južnoafrička Republika su recimo određene ljekove protiv side preuzele u sopstvenoj proizvodnji. Slično bi moglo da bude i sa koronom, tako što bi veći broj proizvođača istovremeno započeo proizvodnju vakcina.

Pritom bi tvorci vakcina trebalo da dobiju nadoknadu, jer tu se ne radi ni o kakvom „oduzimanju“. Ali, da li tako radikalna razmišljanja mogu da prođu u Briselu? Iz krugova Evropske komisije može se čuti: trenutno ne, ali nije isključeno kasnije.

U svakom slučaju Evropska unija ima sredstva kojima može da izvrši snažan pritisak na farmaceutske koncerne ili da im barem zaprijeti, kako bi ih pokrenula, ukoliko su uopšte u stanju sami da proizvedu dovoljne količine vakcina.