Evropa će morati bez Angele Merkel

Oko njene izbjegličke politike nije mogao da se stvori konsenzus. Njenu politiku štednje kritikovale su mnoge zemlje u krizi. U Evropskoj uniji povlačenje Angele Merkel vide i kao šansu za novi početak. Šta će sada biti?

Za mnoge posmatrače u Briselu, sumrak kancelarke u Berlinu nije iznenađenje. Još u ljeto nakon neuspjelog samita EU o izbjeglicama, politički portal „Politiko“ je otpisao Angelu Merkel. Zbog internih neslaganja u velikoj koaliciji (CDU, CSU, SPD) Merkel je izgubila prodornost. „Kako Merkelova stvara podjelu u Evropi“, napisao je „Politiko“ koji je neka vrsta internog biltena političke elite u Briselu.

Tada još nisu bili održani regionalni izbori u Bavarskoj i Hesenu – koji su donijeli teške gubitke velikoj koaliciji. No, bilo je jasno da je kurs Angele Merkel u izbjegličkoj politici 2015. podstakao uspon populista u mnogim zemljama EU. Ona nije uspjela u sprovođenju onoga za šta se zalagala, a to su solidarnost u migracionoj politici i obavezujući dogovor o raspodjeli izbjeglica. Doduše, nedavno se založila za zatvaranje spoljnih granica i azilnih centara u Sjevernoj Africi.

Neki će se radovati

U Poljskoj, Mađarskoj i Italiji za Merkel niko neće roniti suze kada ode sa kancelarske funkcije. Uz to, mnogi političari u zemljama gdje postoji ili je postojala finansijska kriza, kao što su Grčka, Kipar, Portugalija, Španija, Irska ili Italija, smatraju da je Angela Merkel bila previše rigidna sa zahtjevima da štede i zato je ne vole.

„Evropa bez Merkelove je naravno moguća. Kada imate ulogu vođe, naravno da ima zemalja i vlada koje nisu zadovoljne vašim radom. Zato ne samo u Istočnoj Evropi, već i na Jugu Evrope, ima ljudi koji će biti srećni kada kancelarka ode“, rekao je za DW Janis Emanuilidis, šef trusta mozgova „European Policy Centre“.

Desničarski ministar unutrašnjih poslova Italije, Mateo Salvini, u intervjuu za DW od septembra rekao je da je ona potcijenila probleme oko izbjeglica. A izbori u Hesenu su, kako je rekao, za nju bili „udarac čekićem“.

U većini zemalja EU, vjeruje Emanuilidis, Angelu Merkel cijene, već i zato što kao po dužnosti najstarija šefica vlade ima najveće iskustvo u Evropi. „U principu smatram da postoji poštovanje za određenu stabilnost u Berlinu. Ta stabilnost je važna i iz evropske perspektive i perspektive većine zemalja-članica. U vremenima nesigurnosti, stabilnost je veliko dobro.

Zamrznuta odluka?

Kada je riječ o migraciji, izlasku Velike Britanije iz EU i reformi eurozone, odluke se stalno odlažu. To je dijelom tako i zbog oklevajuće kancelarke, koja je više morala da se stara o koaliciji kod kuće nego što je imala vremena za akutne krize EU.

Njemačka ostaje najveća i finansijski najsnažnija zemlja-članica EU. Diplomate EU smatraju da sada više neće biti moguće da se prije izbora za Evropski parlament u maju 2019. pregovorima dođe do zajedničkog budžeta EU. Za budžet je zadužen njemački komesar Ginter Etinger kojeg je Merkel poslala u Brisel.

Makronu je potreban nov partner

Odlasku Angele Merkel sa evropske pozornice sigurno se neće radovati francuski predsjednik Emanuel Makron, koji je „zajedno sa dobrom prijateljicom Angelom“ htio da sprovodi svoju agendu reforme EU. „Sigurno je da će sada da dođe do perioda u kojem vlada određena nesigurnost. To iz perspektive predsjednika Makrona nije ono čemu se nadao“, smatra stručnjak za EU Janis Emanuilidis.

„S druge strane, od početka velike koalicije smo vidjeli da kancelarka i njena vlade ne reaguju na predloge Pariza.

Pitanje je kako će se stvari dalje razvijati poslije njenog odlaska. Odlazak Merkel sa vlasti bi mogao da bude i šansa za Emanuela Makrona.