Korona se u Bugarskoj pretvara u noćnu moru bez kraja

Sa više od 5.000 slučajeva koronavirusa i 100 smrtnih slučajeva dnevno, Bugarska se brzo približava još jednom vrhuncu zaraze. Iako se broj smrtnih slučajeva povećava, a zdravstveni sistem je preopterećen, većina Bugara i dalje odbija vakcine protiv koronavirusa. Bugarska ima najnižu stopu vakcinacije u EU od 27 država, sa samo 21,8 odsto populacije koja je potpuno vakcinisana. Jedan od miliona Bugara koji ne žele da se vakcinišu je Dimo Indžov, 30-godišnji prodavac koji živi u Sofiji.

„Ne brinu me neželjeni efekti, svaki lijek ima neželjene efekte. Umjesto toga, činjenica je da su vakcine nove i da su njihova ispitivanja na ljudima ubrzana“, rekao je.

Dodao je da generalno nije protiv vakcina, ali da u ovom trenutku ne vidi potrebu za vakcinacijom protiv korone, jer je nekoliko puta bio izložen virusu i nije se razboleo, prenosi Al Džazira.

Oklevanje u vezi sa vakcinacijom koštalo je Bugarsku hiljade života. Otkako je počela kampanja masovne vakcinacije u martu, registrovano je oko 11.000 smrtnih slučajeva od koronavirusa.

Stučnjaci su rekli da su dezinformacije, loše organizovane kampanje vakcinacije i konfliktne poruke političara i zdravstvenih vlasti neki od razloga zašto je primjena vakcina tako niska.

Mladi i zdravi ljudi poput Indžova će najvjerovantije oklijevati da se vakcinišu, pokazalo je septembarsko istraživanje “Galupa intenernešenala”. Oni su činili značajan deo od 45 odsto ispitanika. Još jedna anketa koju je “Trend” sproveo u novembru prošle godine pokazala je da su teorije zavjere i dezinformaije oblikovale stavove javnosti prema koronavirusu.

“Moramo da bacimo vakcine ili da ih poklonimo”

Prema riječima dr Miroslava Spasova, ljekara opšte prakse iz Sofije, širenje dezinformacija na društvenim mrežama šteti naporima ljekara da vakcinišu ljude. Od njegovih 3.000 pacijanata, samo je 700 vakcinisano.

„Trenutno smo zatrpani vakcinama, ali moramo da ih ili bacimo ili damo drugim zemljama jer ljudi ne žele da se vakcinišu“, rekao je za Al Džaziru.

Rekao je da su vlada i medicinska zajednica odigrali ulogu u neuspjehu, tvrdeći da grupe sa visokim rizikom nisu prioritet u vakcinaciji, dok vlasti nijesu uspjele da pokrenu kohezivnu informativnu kampanju. Zvaničnici su takođe zakasnili da uključe ljekare opšte prakse u akciju vakcinacije. Dr Spasov je istakao da neki ljekari obeshrabruju pacijente da se vakcinišu, uprkos brojnim dokazima o njihovoj efikasnosti.

Neki bugarski ljekari su se javno izjasnili protiv vakcinacije. Dr Atanas Mangarov, redovni gost TV emisija i zagovornik imuniteta krda, lažno je tvrdio da ljudi koji su zaraženi koronavirusom razvijaju imunitet koji ih štiti od nove infekcije, a vakcine ne.

Skepticizam u vezi sa vakcinacijom među medicinskim radnicima se takođe ogleda u relativno visokim stopama nevakcinisanog osoblja. Prema bugarskom sindikatu ljekara, oko 30 odsto ljekara nije vakcinisano protiv koronavirusa. U nekim bolnicama u Sofiji, polovina osoblja nije vakcinisana.

Zamjenik ministra zdravlja dr Toma Tomov, koji je nekada vodio odjeljenje za koronavirus u jednoj od glavnih prijestoničkih bolnica, priznao je da negativni stavovi prema kampanji vakcinacije među medicinskim radnicima prestavljaju problem. On je okrivio nedostatak finansijskih sredstava za nesposobnost ministarstva da sprovede sveobuhvatnu informativnu kampanju usmjerenu na opštu populaciju. Jedan od izazova je i širenje lažnih sertifikata o vakcinama. Bugarska i druge zemlje EU koriste centralizovan sistem podataka za registraciju građana koji su primili vakcinu. Međutim, posljednjih mjeseci su se pojavile ilegalne šeme u kojima ljekari naplaćuju onima koji neće da se vakcinišu između 170 i 300 dolara da bi im izdali dokaz o vakcinaciji.

Dr Tomov kaže da će to biti teško da provjeriti. Dodao je da ministarstvo svake nedjelje prima na desetine izvještaja o lažnim sertifikatima koje prosljeđuje agencijama za sprovođenje zakona.