Dok avio-kompanije prizemljuju avione, a zvaničnici pozivaju građane da smanje putovanja, evropski pokušaj da spriječi nestašice izazvane ratom u Iranu suočava se sa neočekivanim problemom: niko zapravo ne zna koliko goriva kontinent ima na raspolaganju, piše Politiko.
Ova trka s vremenom dolazi u trenutku kada rat u Iranu podiže troškove fosilnih goriva u Evropi i prijeti da prekine snabdijevanje kroz Ormuski moreuz, ključnu rutu za transport nafte i gasa.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u srijedu da sukob košta EU skoro 500 miliona eura dnevno zbog viših cijena energije, dok je američki predsjednik Donald Tramp naložio svojim saradnicima da se pripreme za dugotrajnu blokadu Irana, koja bi mogla dodatno da poremeti globalna energetska tržišta.
“U Evropi imamo uvid i obezbijeđene zalihe do maja i juna… šta se dešava poslije toga teško je predvidjeti”, rekao je direktor “DHL” grupe Tobias Majer na doručku za medije kojem je prisustvovao i Politico. “Postoje strateške rezerve, ali nema jasne slike koliko je već potrošeno.“
Evropske vlasti ipak nijesu potpuno u mraku. Informacije o državnim zalihama nafte i gasa uglavnom su transparentne i ažurne, dok nacionalni zvaničnici redovno održavaju sastanke za razmjenu podataka, a kompanije povremeno dobrovoljno dostavljaju informacije o sopstvenim zalihama.
Međutim, izvan toga, zvaničnici koji žele da znaju kada bi moglo doći do nestašica imaju vrlo malo pouzdanih podataka — što stvara “slijepu tačku“ koja ih može ostaviti bez mogućnosti da prepoznaju nestašice ili ih natjerati da donose hitne odluke na osnovu nepotpunih informacija.
Na visokom samitu prošlog mjeseca, ministri Belgije, Holandije i Španije ukazali su na ove nedostatke i pozvali EU da bolje koordinira praćenje i analizu u realnom vremenu, posebno kada je riječ o rafinisanim proizvodima, navodi se u zapisniku koji je vidio Politico. Delegat Grčke je čak predložio da se uspostavi “WhatsApp” ili “Signal” kanal između država članica i Evropske komisije.
“Imamo vrlo ograničeno poznavanje tržišta i podatke o gasu i nafti”, rekao je jedan visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike, govoreći anonimno, kao i drugi sagovornici u ovom tekstu, zbog osjetljivosti teme. “Naše znanje o tome šta se stavlja u promet, šta se povlači i kako se kreće različitim rutama… svakako pokazuje nedostatak praćenja tržišta”.
Kada je riječ o rafinisanim gorivima poput dizela i kerozina, slika je posebno nejasna.
EU se pretežno oslanja na zvaničnu statističku službu Eurostat i koordinacione sastanke sa državama članicama kako bi procijenila nivoe snabdijevanja. Međutim, većina zaliha nalazi se van vidokruga, u raspršenim komercijalnim skladištima u različitim sektorima, dok kompanije nerado otkrivaju osjetljive poslovne podatke koje nijesu zakonski obavezne da prijave.
Čak su i podaci Međunarodne energetske agencije — koja je koordinisala istorijsko oslobađanje 400 miliona barela nafte prošlog mjeseca — nužno ograničeni iz istog razloga, rekao je jedan zvaničnik Evropske komisije.
Međunarodna energetska agencija nije odgovorila na zahtjev za komentar.
“U idealnom svijetu imali bismo pristup savršenim informacijama. Ali na kraju, sve je onoliko dobro koliko su dobre informacije koje dobijamo. I čuo sam da kolege izražavaju istu zabrinutost — nadamo se da imamo prave informacije”, dodao je zvaničnik Evropske komisije.
“Ne možemo to zapravo da znamo“
Od početka rata, ministri energetike pozvali su Evropsku komisiju, izvršno tijelo EU, da ojača sposobnost bloka da procijeni zalihe širom Evrope — u podzemnim skladištima, redovima rezervoara u velikim lukama, ogromnim naftnim tankerima koji plutaju uz evropske obale, kao i u skladištima na aerodromima i duž ključnih naftovoda.
Sama Komisija je priznala ovaj informativni vakuum, predstavivši ranije ovog mjeseca planove za Opservatoriju za gorivo koja bi “pratila proizvodnju u EU, uvoz, izvoz i nivoe zaliha transportnih goriva“ — nalik daleko sveobuhvatnijoj američkoj Agenciji za informacije o energiji (“Energy Information Administration”).
“Naravno da ćemo željeti da imamo bolji uvid u stanje goriva širom EU. Radimo na tome, ali je još rano da se kaže kako će to funkcionisati”, izjavila je portparolka Evropske komisije Ana-Kaisa Itkonen za Politico.
Gas je najlakše pratiti, iako ne u potpunosti precizno. Pravila uvedena nakon nestašica izazvanih invazijom Rusije na Ukrajinu 2022. godine obavezuju zemlje EU da do zime svake godine popune skladišta do 90 odsto kapaciteta.
To znači da EU u svakom trenutku ima znatno bolji uvid u količinu prirodnog gasa koju posjeduje, iako i dalje ima ograničenu vidljivost u odlivima, prilivima i prekograničnoj trgovini.
Eurostat takođe prati evropske rezerve naftnih derivata, ali to čini rijetko i neredovno. Posljednji relativno sveobuhvatan skup podataka datira iz januara, navodi Ana Marija Jaler-Makarević, analitičarka Instituta za ekonomiju energetike i finansijsku analizu.
U tom trenutku, većina zemalja EU — osim Letonije, Irske i Kipra — ispunjavala je obavezu bloka da ima zalihe nafte i naftnih derivata za najmanje 90 dana, prema podacima koje je prikupila Jaler-Makarević. Rezerve su se uglavnom sastojale od sirove nafte, dizela i sirovina za preradu, uz ograničene količine benzina i kerozina.
Šta se od tada promijenilo? “Prilično je teško dobiti ažuran pregled”, rekao je drugi visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike. “Znamo šta bi trebalo da imaju na zalihama. Ali ono što u bilo kom trenutku zaista imaju, to ne možemo pouzdano da znamo”.
Magla rata
Ono što je poznato ne uliva naročito povjerenje. Još je teže pratiti rafinisane proizvode poput dizela, benzina i kerozina. “Privatne kompanije nijesu željele da dijele informacije“, rekao je treći visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike.
“To je, nažalost, informacija koju [članice] neće podijeliti sa mnom“, rekao je Alen Matiren, direktor udruženja “FuelsEurope”, ističući da njegova organizacija to ionako ne bi ni tražila, jer bi to moglo da bude u suprotnosti sa pravilima EU o konkurenciji.
Ipak, uprkos velikim nedostacima u podacima, “još je rano reći“ da li će Komisija osmisliti pravila kojima bi obavezala zemlje da je redovno obavještavaju, rekao je pomenuti zvaničnik Evropske komisije.
Evropske zalihe gasa, za početak, već su bile niske i prije napada na Iran, u prosjeku ispod 30 odsto nacionalnih kapaciteta, zbog velikog povlačenja tokom zime.
Obnavljanje tih rezervi zavisi od podsticaja za trgovce, koji obično više vole da skladište gas tokom ljeta, kada cijene padaju, a da ga prodaju zimi, kada cijene rastu. Međutim, rat u Iranu prijeti da poremeti tu dinamiku, a napori EU da riješi taj problem naišli su na podijeljene reakcije.
Preusmjeravanje globalnih energetskih tokova nakon blokade Ormuskog moreuza dodatno komplikuje situaciju. Tankeri se više ne preusmjeravaju iz Evrope ka Aziji, već direktno plove tamo iz Zapadne Afrike i Sjedinjenih Država, rekao je Šarl Kosterus, analitičar za prirodni gas u istraživačkoj kompaniji “Kpler”.
Isporuke su “i dalje u okviru petogodišnjeg prosjeka“, rekao je za Politico. “Samo je problem što ih nema onoliko koliko bi moglo da ih bude, s obzirom na dodatne kapacitete iz SAD koji ulaze u upotrebu”.
Zalihe sirove nafte mogu se pratiti gotovo u realnom vremenu. Kompanija “Kpler”, koja obezbjeđuje podatke za Međunarodnu energetsku agenciju, procjenjuje popunjenost rezervoara sa pokretnim krovom tako što mjeri visinu krova svakog rezervoara, na osnovu odnosa sjenki na satelitskim snimcima, objasnio je analitičar za naftu u toj firmi Homajun Falakšahi.
Iako se skladišta u Kini i neka podzemna skladišta u Evropi ne mogu pratiti na ovaj način, “Kpler” uspijeva da obuhvati oko 90 odsto globalnog kapaciteta od šest milijardi barela, naveo je on.
Najnoviji izvještaj Međunarodne energetske agencije pokazuje da su evropske zalihe već u februaru bile niže nego godinu dana ranije, ali sadrži ograničene podatke za mart. Ministarstva energetike su, prema navodima, prošle nedjelje ažurirala EU o sopstvenim zalihama, ali ti podaci nijesu javno objavljeni. Neke zemlje već oslobađaju dio nafte iz rezervi u okviru istorijskog, multinacionalnog puštanja zaliha na tržište.
Praćenje zaliha avionskog goriva — koje se uglavnom čuva u rezervoarima sa fiksnim krovom — “znatno je teže“, rekao je Falakšahi. Podaci o ovom gorivu uglavnom se zasnivaju na dobrovoljnim izvještajima kompanija, a nedostatak transparentnosti dodatno podgrijava neslaganja oko toga koliko goriva Evropa zaista ima na raspolaganju.
Drugi proizvodi, poput nafte — ključne sirovine za proizvodnju plastike — lakši su za praćenje. Dnevna istraživanja zaliha nafte u sjevernoj Evropi, koje sprovodi kompanija “Insights Global”, daju dobar uvid u dostupne količine, kaže Kiran Tajler, vodeći analitičar za petrohemikalije u “Kpleru”.
Podaci pokazuju da, iako se dio evropskih zaliha nafte — zajedno sa drugim derivatima — preusmjerava ka Aziji, evropska petrohemijska industrija zapravo ima koristi od zatvaranja Ormuskog moreuza. Ipak, to važi samo za fleksibilna postrojenja koja mogu da pređu sa nafte na etan i propan kao sirovine.
“U suštini, manjak petrohemijskih proizvoda sa Bliskog istoka i iz Azije trenutno donosi rast profitnih marži evropskim postrojenjima“, rekao je Tajler za Politico.
Iako se ovi podaci dijele isključivo na dobrovoljnoj osnovi, oni su ipak korisni, dodao je Tajler.
“Treba ih uzeti sa rezervom. Da li bih na osnovu njih uložio životnu ušteđevinu? Ne. Ali da li daju dobar pravac kretanja? Da”, objasnio je.
