Savjet Evrope usvojio je u Kišinjevu političku deklaraciju o migracijama, uključujući pitanja ilegalnih dolazaka, instrumentalizacije migracija i povratka državljana trećih zemalja koji ilegalno borave u zemlji.
Deklaracija je usvojena na sastanku Komiteta ministara a nakon otvorenog pisma koje su prošle godine uputili belgijski premijer Bart De Vever i još osam lidera EU u vezi sa pravnim tumačenjem Evropske konvencije o ljudskim pravima za koju tvrde da ometa postupanje sa kriminalcima iz inostranstva, prenijela je Belga.
Premijeri Belgije, Danske, Italije, Austrije, Češke, Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske tvrdili su u pismu Savjetu Evrope da sudije Evropskog suda za ljudska prava tumače Konvenciju na način koji ometa deportaciju kriminalaca bez dokumenata.
Generalni sekretar Savjeta Evrope Alen Berse tada je optužio devet premijera iz EU da politizuju Sud za ljudska prava i rekao da zadatak Savjeta nije da oslabi Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, već da je održi relevantnom.
Berse je danas rekao da je deklaracija veoma snažan i dobrodošao signal čvrste podrške Konvenciji i Sudu u Strazburu među svih 46 članica Savjeta Evrope.
“Ključno je što smo uspjeli da okupimo zemlje širom Evrope, sa različitim pogledima i iskustvima, kako bi se dogovorili o zajedničkom stavu o tome kako bi sistem trebalo najbolje da funkcioniše, posebno u izazovnom kontekstu migracija”, rekao je Berse.
On je rekao, navodi se u saopštenju Savjeta Evrope, da će usvajanje deklaracije pomoći Savjetu Evrope, kao i nacionalnim vlastima i domaćim sudovima, da u narednom periodu usmjere djelovanje.
Belgijski ministar spoljnih poslova Maksim Prevo, koji je predstavljao zemlju u glavnom gradu Moldavije, rekao je da se u deklaraciji priznaje da se evropske zemlje suočavaju sa izazovima, uključujući povratak ljudi bez prava boravka koji su osuđeni za teška krivična djela.
Prevo je istakao da cilj deklaracije nije da se vlade miješaju u rad sudija Evropskog suda za ljudska prava nego da ponudi novu političku perspektivu o izazovu migracija koju će Sud, prema njegovim riječima, nesumnjivo uzeti u obzir, prenijela je Belga.
“Evropska konvencija o ljudskim pravima od početka je bila zamišljena kao instrument koji se vremenom razvija. To obezbjeđuje da ostane relevantna”, rekao je Prevo.
Usvajanje deklaracije u Kišinjevu pozdravila je Evropska komisija navodeći da se njome naglašava značaj Evropske konvencije i vrijednosti koje su temelj Savjeta Evrope a koje su zajedničke vrijednosti EU.
