Na 40. godišnjicu nuklearne katastrofe u Černobilju, svaki peti Njemac strahuje od slične havarije. Ogromna većina ispitanih zna za tu, do tada nezapamćenu nesreću, ali se istovremeno većina protivi napuštanju atomske energije, pokazuje istraživanje agencije Jugav.
Ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da velika većina građana (93 odsto) zna za havariju nuklearne elektrane u Černobilju, na teritoriji današnje Ukrajine, 26. aprila 1986.
Čak 48 odsto ispitanih reklo je da može i tačno da objasni šta se tada dogodilo.
Istovremeno, černobiljska katastrofa nije promijenila stav većine Njemaca prema nuklearnoj energiji, pa se 53 odsto protivi konačnom odricanju od tog izvora energije, dok je za potpuni raskid sa atomskom energijom 40 odsto.
Anketa je pokazala da većina ispitanih, uključujući i one koji su protiv napuštanja atomske energije, ipak preferira obnovljive izvore energije: 62 odsto se izjasnilo za solarnu energiju, 60 odsto za energiju vjetra, a 50 odsto za hidroenergiju. Nuklearna energija je na četvrtom mjestu sa 39 odsto.
Anketa je utvrdila da su nuklearnim elektranama posebno skloni birači krajnje desne Alternative za Njemačku (86 odsto), dok je najmanja podrška među biračima Zelenih (24 odsto).
Kao što Černobilj nije značajnije promijenio podjele u njemačkom društvu oko tog izvora energije, nije znatnije uticao ni na svakodnevno ponašanje ljudi.
Strah da bi se slična nesreća mogla ponoviti u Evropi izrazilo je 22 odsto anketiranih, dok je 71 odsto reklo da se uopšte ne plaši ili se veoma malo plaši nuklearne havarije.
U anketi njemačkog ogranka agencije Jugav, koja je obuhvatila 1.944 punoljetnih građana, ipak je 59 odsto ispitanih ocijenilo da je sa ratom u Ukrajini porasla opasnost od nove nuklearne katastrofe.
Uprkos tome, svega 15 odsto preduzelo je neke minimalne mjere predostrožnosti, poput zaliha hrane i tableta joda, dok je još 25 odsto reklo da zna šta treba učiniti u takvoj situaciji.
Kao što se većina Njemaca ne plaši nove nuklearne havarije, većina (75 odsto) nikada ili rijetko razmišlja o eventualnoj radioaktivnoj kontaminaciji hrane koju kupuju, poput gljiva ili divljači, koje i 40 godina poslije Černobilja mogu pokazivati visok nivo zagađenja.
Susedna Austrija, navodi Jugav, oduvijek ima veće rezerve prema nuklearnim elektranama i nikada ih nije gradila. Ta zemlja je u vrijeme černobiljske katastrofe, iz meteoroloških i geografskih razloga, osjetila znatno veće posljedice nego Njemačka.
Čak 76 odsto Austrijanaca smatra da je ispravno što u njihovoj zemlji nema nuklearnih centrala, dok tu vrstu energije kao izvor struje podržava svega 12 odsto, pokazala je anketa austrijske agencije Integral.
Procenat onih koji u Austriji zagovaraju atomsku energiju iz klimatskih razloga, zbog uštede ili sigurnosti snabdijevanja strujom, upola je manji nego u Njemačkoj, pokazuje istraživanje.
