Liderka opozicije u Peruu iza rešetaka: Nelegalno dobijala novac od brazilske kompanije

Liderka opozicije u Peruu Keiko Fudžimori vraćena je u pritvor dok traje istraga protiv nje zbog optužbi da je nelegalno dobijala novac od brazilske građevinske kompanije.

To bi zajedno s ubedljivim porazom njene partije na izborima moglo dovesti do smanjenja uticaja političke dinastije koju je započeo njen otac, bivši predsjednik Alberto Fudžimori koji je u zatvoru zbog kršenja ljudskih prava, pišu svjetski mediji.

Sud u Peruu u utorak je naložio da se Fudžimori vrati u zatvor zbog istrage o pranju novca, manje od tri mjeseca pošto je Ustavni sud te zemlje odlučio da su prethodnim 13-mjesečnim pritvorom prekršena njena prava, navodi Blumberg.

Sudija je naveo da je preventivni pritvor na 15 mjeseci odgovarajuća mjera kako bi se zaštitila istraga, pošto su tužioci naveli da imaju nove dokaze da je Fudžimori uzimala novac od različitih kompanija uključujući brazilskog građevinskog giganta Odebrehta za predsjedničku kampanju 2011. godine.

Takođe je navedeno da je Fudžimori pokušala da to prikrije i prikaže kao donacije pojedinaca, tužilaštvo tvrdi da postoji opasnost da će omesti istragu.

Odluka suda je, kako ocjenjuje Blumberg, novi udarac za njenu stranku Narodna snaga, koja je pretrpela ubjedljiv poraz na izborima u nedelju kada je dobila 12 od 130 mesta u kongresu, dok je prethodno imala 72.

Predsjednik Martin Biskara je raspustio Kongres pre četiri meseca zbog sukoba s opozicijom oko antikorupcijskih mera.

Associated Press piše da je hapšenje Fudžimori dio šire akcije peruanskih tužioca koji godinama vode borbu protiv korupcije,

U posljednjih deset godina zbog veza s Odebrehtom su izdati nalozi za hapšenje četiri bivša peruanska predsjednika, a jedan od njih je uhapšen u SAD i čeka izručenje, dok je jedan izvršio samoubistvo kada je policija pripremala njegovo hapšenje.

Fuidžimori je izgubila predsjedničke izbore 2016. za manje od jedan odsto glasova, ali je njena stranka Narodna snaga, dobila komotnu većinu u kongresu koju je iskoristila da pokrene proces za opoziv tadašnjeg predsjednika Pedra Pabla Kučinskog.

Narodna snaga je došla do dokumenata koji su pokazali da je Kučinski imao konsultantsku firmu koja je dobila velike sume od brazilske kompanije. Suočen s opozivom i malom podrškom u kongresu, Kučinski je podnio ostavku 2018. godine.

Sada će Fudžimori morati da sprema svoju odbranu iz zatvora suočena s dugim suđenjem, ali u međuvremenu njen uticaj opada, dok je, kako navodi AP, njena partija duboko podijeljena od 2018, kada je njen brat, kongresmen Kendži Fudžimori (Kenji), izbačen iz stranke. Njihov otac je osuđen na 25 godina zatvora. Ipak, mnogi Peruanci i dalje hvale starijeg Fudžimorija, tvrdeći da je popravio privredu i porazio gerilske grupe koje su terorisale zemlju 90-ih godina.

Istraga o korupciji ili politički progon?

Fudžimori, koja je 2011. i 2016. tijesno izgubila na predsjedničkim izborima, i dalje ima uticaj u peruanskoj politici, premda je njena popularnost strmoglavo opala tokom procesa za pranje novca, ocjenjuje agencija Frans pres.

Odrasla je tokom duboko polarizujuće decenije vladavine njenog oca Alberta Fudžimorija od 1990. do 2000. godine, navodi AFP, ukazujući da je Fudžimori stala na stranu oca kada je njena majka Susana Higuči optužila predsjednikove ljude da su je mučili i razvela se od njega 1994. Kada je majka otišla, Keiko je sa 19 godina praktično preuzela dužnosti prve dame.

Obrazovana je u SAD i udala se za Amerikanca Marka Vilanelu s kojim ima dvije ćerke.

Njen otac Alberto Fudžimori, koji sad ima 81 godinu, u zatvoru je zbog zločina protiv čovječnosti. Sud ga je proglasio odgovornim za masakre ljudi za koje je tvrdio da su teroristi 1991. i 1992. godine, uključujući jedan incident u kojem je vod smrti oteo i ubio univerzitetskog profesora i devet studenata.

Fudžimori je optužena da je dobila 1,2 miliona dolara u nelegalnim isplatama od Odebrehta koji je priznao da je od 2004. dao najmanje 29 miliona dolara peruanskim zvaničnicima i da je podmićivao četiri bivša peruanska predsjednika. Skandal s tom kompanijom, ukazuje AFP, nadilazi Peru, pošto je najveća latinoamerička građevinska kompanija dala stotine miliona dolara mita da bi dobila unosne ugovore u 12 zemalja.

Fudžimori negira krivicu, tvrdeći da su optužbe protiv nje politički motivisane, ali je izgleda i odustala od političkog povlačenja, ukazuje BBC.

Ona je poslije odluke suda objavila ranije snimljeni video u kojem je navela da “to nije pravda” i poručila da će dati “politički odgovor na to političko proganjanje”, što je, ocjenjuje britanski servis, izgleda promjena u njenoj strategiji, budući da je prošle godine rekla da će prestati da se bavi politikom i da će se posvetiti porodici.

Fudžimori je takođe rekla da će njen suprug, koji je štrajkovao glađu tokom njenog ranije pritvora, tražiti podršku stranih vlada i grupa za njeno oslobađanje, dok je su njeni advokati najavili žalbu.

Uprkos pravnim problemima, porodica Fudžimori je zadržala podršku tvrdokornih pristalica, ali, kako ukazuje BBC, politički komentatori kažu da izbori u nedelju sugerišu da je fudžimorizam, politički pokret nazvan po porodici bivšeg predsjednika, možda konačno propao.

Lekcija iz Perua

Razočarenje Perua svojim političkim sistemom je zastrašujuća lekcija šta se može desiti kada političari ne rade na unapređenju zemlje i javnost izgubi vjeru u demokratski proces, ocenjuju u “Mišljenjima” u Vašington postu Francisko Toro i Džejms Bosvrot.

Poslije ostavke Kučinskog zbog skandala s Odebrehtom, Fudžimori, čija je partija vodila proces za opoziv, takođe je pod istragom zbog novca od brazilske kompanije, što je Peruance dovelo do zaključka da su svi političari isti, ocjenjuje se u tekstu i ukazuje da je na izborima u nedjelju u kongres ušlo 10 partija od kojih nijedna nije dobila više od 10 odsto glasova, dok je nevažećih bilo više od 22 odsto.

Poslije ostavke Kučinskog, na čelo zemlje je došao njegov potpredsjednik Viskara. Partija Fudžimori besramno je blokirala antikorupcijske mere novog predsednik, koji je na kraju raspustio kongres, što je podržalo više od 80 odsto Peruanaca, ali na kraju na izborima nisu imali jasnu alternativu koju bi podržali, ocjenjuju kolumnista lista Toro i Bosvort, autor izvještaja o rizicima u Latinskoj Americi.

Time je Biskara u bizarnoj poziciji – jedini je političar s realnom podrškom u Peruu, ali nema svoju partiju i nepokolebljivo tvrdi da će se povući sledeće godine, što će, kako navode autori teksta, ostaviti politički vakum.

Peru ima vrstu bijesa javnosti i manjka liderstva koji su često omogućavali prostor antisistemskim populistima i autoritarnim liderima da obećaju nešto bolje, ali se to prosto ne dešava ovog puta. Utoliko je razočarenje u Peruu političkim sistemom zastrašujuća lekcija šta se dešava kada političari ne rade na unapređenju svoje zemlje i javnost izgubi vjeru u demokratski proces, zaključuju autori, uz upozorenje da bes nije strategija.