Tramp: Moguća upotreba vojne sile za preuzimanje kontrole nad Grenlandom i Panamskim kanalom

Novoizabrani predsjednik Donald Tramp u utorak je rekao da ne isključuje mogućnost upotrebe vojne sile da preuzme kontrolu nad Panamskim kanalom i Grenlandom, uz poruku da je američka kontrola nad tim teritorijama ključna za američku nacionalnu bezbjednost.

“Neću se na to obavezati”, rekao je Tramp na konferenciji za novinare u Mar-a-Lagu, u odgovoru na pitanje da li bi isključio upotrebu vojske.

“Možda će morati nešto da se uradi. Panamski kanal je ključan za našu zemlju. Grenland nam je potreban u nacionalno bezbjednosne svrhe”, rekao je Tramp, prenosi AP.

Grenland, na kojem se nalazi velika američka baza, autonomna je teritorija Danske, dugogodišnje američke saveznice i jedne od zemalja koja je osnovala NATO.

Tramp je sugerisao da bi uveo tarife Danskoj, ako bi odbila njegovu ponudu da kupi Grenland. Danske vlasti prethodno su saopštile da ta teritorija nije na prodaju, podsjeća agencija Rojters.

Panama kontroliše istoimeni kanal više od 25 godina.

Tramp je takođe obećao da će upotrijebiti ekonomsku silu protiv Kanade, dok pokušava da ostvari i malo vjerovatan plan o spajanju te zemlje sa Amerikom.

“Kanada i SAD, to bi bilo zaista nešto. Otarasite se te vještački povučene linije i vidite kako će to izgledati. I to bi takođe bilo mnogo bolje za nacionalnu bezbjednost”, rekao je Tramp, prenosi Frans pres.

Tramp preuzima položaj predsjednika za dvije nedelje, 20. januara.

Na konferenciji za novinare u utorak, takođe je najavio da će Meksički zaliv preimenovati u američki, i ponovio da će uvesti značajne tarife Meksiku i Kanadi.

Za zaliv je rekao da “pokriva veliku teritoriju” i da je “Američki zaliv” prelijepo ime.

Tramp je u utorak rekao i da bi članice NATO-a trebalo da povećaju izdavanja za odbranu, na pet odsto BDP-a.

“Svi to mogu da priušte, ali bi trebalo da izdvajaju pet a ne dva procenta.”

Tramp je i tokom prvog mandata bio skeptičan u pogledu zapadne vojne alijanse, koja predstavlja temelj evropske bezbjednosti od Drugog svjetskog rata.

Prošlog mjeseca je ponovio prijetnju da će se Amerika povući iz NATO-a, ako članice ne budu više trošile na odbranu.

“Ako plaćaju svoje račune, i ako mislim da nas pošteno tretiraju, odgovor je da bih apsolutno ostao u NATO-u”, rekao je novoizabrani američki predsjednik u jednom intervjuu.

Transatlantski savez je 2023. godine utvrdio minimum koji bi 32 članice trebalo da izdvoje za odbranu – dva odsto BDP-a. Ruski rat u Ukrajini takođe je podstakao NATO da ojača istočno krilo i poveća budžet.

Pres konferencija u Mar-a-Lagu druga je od kako je Tramp pobijedio na izborima 5. novembra. Održana je dan nakon što je Kongres formalno potvrdio njegovu pobjedu, na četvrtu godišnjicu upada u Kapitol.