Nepoznato je koliko u Srbiji ima milionera, jer se takva evidencija ne vodi, ali jedna statistika bar izokola nudi takav podatak, prenosi B92.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u bankama ima 378 deviznih štednih uloga većih od pola miliona. Ove štediše bankama su na čuvanje dale oko 450 miliona eura, što znači da je prosječna vrijednost štednog uloga, koji pripadaju grupi sa više od pola miliona eura, oko 1,2 miliona eura.
Centralna banka nema podatke o broju štednih partija većim od pola miliona eura, piše današnja Politika.
Statistika NBS prati štedne partije, a ne fizička lica pojedinačno, tako da nije nemoguće da neko ima i više štednih partija s položenih više od pola miliona eura. Interesantno je da se broj ovih, uslovno rečeno milionera, povećava, jer ih je godinu dana ranije bilo 351.
Svi vlasnici ovih 378 štednih partija očigledno imaju veliko povjerenje u banke kod kojih drže novac, zato što država, u slučaju propasti banke, garantuje samo za depozite do 50.000 eura.
Kamate na deviznu štednju izuzetno su niske, ali u igri velikih brojeva ipak ima zarade. Na primjer, na ulog od milion eura godišnja kamata je oko 10.000 eura.
Ipak, ovi milioneri su samo izuzetak. “Pravilo” su mali ulozi, jer u bankama je najviše “sitnih” uloga do 500 eura. Tačnije, postoji oko četiri miliona takvih uloga, što je 81,2 posto ukupnog broja. Po vrijednosti, oni u ukupnoj deviznoj štednji učestvuju sa 0,9 posto.
U NBS kažu da je, prema podacima od 29. januara 2019. godine, ukupna dinarska štednja u domaćim bankama dostigla 62 milijarde dinara, dok devizna štednja iznosi 10,083 milijarde eura. Dinarska štednja u ukupnoj štednji učestvuje sa oko pet posto i njen iznos i učešće konstantno rastu. U 2018. godini povećana je za 23 posto, što, kako kažu u NBS, ukazuje na sve veće povjerenje građana u dinar i monetarnu politiku koju oni sprovode.
U centralnoj banci redovno ukazuju na veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju, i to, kako u dugom, tako i u kratkom roku. Atraktivnost dinarske štednje u odnosu na devizni rezultat je relativno viših kamatnih stopa na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, ali i nekoliko drugih faktora.
