Nije problem i da Tužilaštvu objasnim metodologiju pisanja naučnih radova

Stiven Hoking je rekao “najveći neprijatelj znanja nije neznanje nego iluzija da znamo”. Jedna od veoma čestih metoda u pisanju radova je meta-analiza koja sublimira rezultate iz različitih radova, pri čemu nastaje novi rezultat. Povodom poziva CGO želim istaći da nemam nikakvih problema da i Tužilaštvu objasnim metodologiju pisanja naučnih radova, predmet koji inače predajem, poručio je profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Vladimir Pešić u reakciji na saopštenje Centra za građansko obrazovanje (CGO).

<<<Analiza CGO-a: Profesorica prepisala studentov diplomski rad<<<

Naime, nakon Pešićevog pojašnjenja da rad profesorice Pravnog fakulteta Bojane Lakićević Đuranović, objavljen u srpskom časopisu “Pravni život”, nije naučni plagijat, nevladina organizacija CGO je u saopštenju navela da je ova Pešićeva izjava “zlata vrijedna”, te su pozvali studente da uporede radove sa radovima svojih profesora, možda tu budemo imali i novih zanimljivih slučajeva.

<<Provjerava se da li je profesorica Pravnog fakulteta plagirala rad<<<

“Pozivamo i Tužilaštvo da ispita navode profesora Pešića da slučaj Lakićević Đuranović nije usamljen, već da postoji ustaljena praksa takvog rada i da shodno tim njegovim saznanjima i dokazima postupe dalje u procesuiranju tih lica. Želimo da vjerujemo da će Pešić biti savjestan svjedok i javno uopšten saopšten navod i kao naučnik poduprijeti dokazima pred tužilaštvom”, naveli su iz CGO.

Tim povodom, Pešić je pozvao građane da sami na internetu provjere sve njegove radove.

<<<Rad Bojane Lakićević Đuranović nije plagijat<<<

“Svaki građanin može ukucati na internetu nekoliko ključnih riječi kao Vladimir Pešić i ResearchGate i dobiće listu onoga što sam kao naučnik i profesor uradio u posljednjih 20 godina. To se može uraditi i za ostale profesore na Univerzitetu Crne Gore. Kad pokušate da otkrijete šta su objavili i uradili ovi “eksperti” čiji je prvi i jedini posao bio staž u nevladinim organizacijama, nećete naći ništa, odnosno što bi rekao jedan naš profesor (da citiram) “naći ćete samo maglu””, istakao je Pešić.

On takođe smatra, i vjeruje da je to mišljenje većeg dijela akademske zajednice, da CGO svojim aktivnostima nije doprinio, niti doprinosi da se pitanje plagijarizma u Crnoj Gori, kao i na Univerzitetu sagleda na konstruktivan način i da se predlože rješenje koja bi bila na dobrobit i društva i Univerziteta.

“Žali bože grantova što su dobili. To najbolje ilustruje poziv CGO studentima da kontrolišu radove profesora da im “oni” nijesu nešto uzeli iz “njihovih” radova! Seminarski i diplomski radovi su dio nastavnog procesa u kome studenti stiču akademske i naučne vještine kroz direktan pristup sa profesorima koji su prošli različite stepenice u svojim akademskim karijerama (od doktorata pa do izbora u zvanja) što je zahtijevalo i zahtijeva ogroman rad i odricanje, a što javnost u Crnoj Gori često zaboravlja”, napominje Pešić.

On podsjeća da je više puta ponovio da je jedini način rješavanja pitanja plagijarizma stalna edukacija na svim nivoima, a ne “kako to CGO doživljava kao “lov na vještice” što u maloj sredini uvijek ima pečat ličnog i jeftino g senzacionalizma”.

“Na kraju da se složim sa CGO, da ni ja nisam iznenađen njihovom reakcijom. Prije nekoliko godina sam napisao da se Crna Gora odavno našla u matriksu nekih nevladinih organizacija, koji samo sa slabim Univerzitetom koji treba prikazati u j avnosti kao nekompetentan, i pasivan, mogu da dođu do svojih grantova, do zagarantovanih mjesta u raznim vladinim komisijama, pa čak i do toga da svoje “ekspertsko” mišljenje pretvore u zakone kojim pokušavaju da regulišu pitanja nauke i akademizma na najznačajnijoj crnogorskoj instituciji, a to je bio i ostao i ostaće Univerzitet Crne Gore”, dodao je Pešić.